Ô±Õ¦Õ¡Õ¿Õ¸Ö‚Õ©ÕµÕ¸Ö‚Õ¶ Ö„Õ¡Õ²Õ¯Õ¡Õ¬Õ¡Õ¶Õ¡Õ¾Õ¸Ö€Õ¶Õ¥Ö€Õ«Õ¶

Ô±Õ¦Õ¡Õ¿Õ¸Ö‚Õ©ÕµÕ¸Ö‚Õ¶ Ö„Õ¡Õ²Õ¯Õ¡Õ¬Õ¡Õ¶Õ¡Õ¾Õ¸Ö€Õ¶Õ¥Ö€Õ«Õ¶

Երեկ՝ հարցազրույց տալով «Ազատություն» ռադիոկայանին, ըստ էության, Հայաստանի իշխանությունների առջեւ նման պահանջ է դրել ԱՄՆ պետքարտուղարի տեղակալի օգնական Մեթյու Բրայզան:

Սա նշանակում է, որ ԱՄՆ-ի համար Հայաստանի ներքին խնդիրները կրկին դառնում են առաջնային:
Read more

АРМЕНИЯ - ГРУЗИЯ: ЗАКРЫТЫХ ДЛЯ ОБСУЖДЕНИЯ ТЕМ НЕТ

АРМЕНИЯ - ГРУЗИЯ: ЗАКРЫТЫХ ДЛЯ ОБСУЖДЕНИЯ ТЕМ НЕТ

Реализация договоренностей потребует тяжелой работы
Гаянэ МОВСЕСЯН

Широкий спектр вопросов, представляющих обоюдный интерес, обсуждался на седьмом заседании Армяно-грузинской межправительственной комиссии по экономическому сотрудничеству, прошедшем на этой неделе в Тбилиси с участием премьер-министров двух стран Тиграна Саргсяна и Григола Мгалоблишвили. По итогам заседания подписан ряд документов, в том числе протокол о внесении изменений в межправительственное соглашение о свободной торговле, Программа сотрудничества между Министерством культуры Армении и Министерством культуры, охраны памятников и спорта Грузии на 2008-2010гг. Read more

1 декабря президент Армении Серж Саргсян завершил двухдневный официальный визит в Болгарию и возвратился в Ереван. Первый день визита, напомним, был посвящен переговорам на высшем уровне, в том числе и встрече двух президентов тет-а-тет. В конце того же дня Серж Саргсян и Георгий Прванов приняли участие в праздничном концерте, состоявшемся в софийском концертном зале “Болгария” с участием признанных мастеров искусств Армении и Болгарии. Уже поздним вечером в резиденции Георгия Прванова был дан официальный обед в честь первого официального визита президента РА Сержа Саргсяна в Республику Болгария.
Второй день визита начался с церемонии открытия армяно-болгарского бизнес-форума, в которой приняли участие президенты Саргсян и Прванов. Оба президента высказали удовлетворение по поводу высокого уровня политического диалога между двумя государствами, еще раз подчеркнули необходимость стимулирования делового взаимодействия по разным направлениям и выразили готовность оказания всесторонней поддержки всем инициативам. По словам президента РА, сфер взаимодействия очень много — от сотрудничества в области энергетики до виноделия и перерабатывающей промышленности. “Армении и Болгарии следует достичь равновесия между политической и экономической составляющими взаимоотношений. Это актуально, а главное, возможно и вполне достижимо, учитывая существующий между двумя странами потенциал”, — сказал Серж Саргсян, отметив, что армянское законодательство является одним из самых либеральных, а правительство делает все возможное для поощрения притока инвестиций в республику. “Я хочу отметить, что Армения является достаточно привлекательной страной”, — подчеркнул президент, добавив, что, в частности, газ в республике является одним из самых дешевых в мире. По его словам, то же можно сказать об электроэнергии, причем этому способствует также постройка нового блока АЭС в республике.
Президент выразил надежду, что последние развития политических событий приведут к тому, что между Арменией и Болгарией появится сухопутный путь. “Учитывая то, что сухопутное расстояние между Арменией и Болгарией довольно небольшое и составляет всего 2 тысячи км, это расстояние можно будет легко преодолеть, что станет основным стимулом развития сотрудничества между двумя странами”, — отметил глава РА. Read more

Մարդու իրավունքներ՝ արհամարհված արժանապատվություն ու ոտնահարված արդարություն

Մարդու իրավունքներ՝ արհամարհված արժանապատվություն ու ոտնահարված արդարություն

Դեկտեմբերի 10-ին համայն առաջադեմ մարդկությունը նշեց 1948թ. դեկտեմբերի 10-ին ՄԱԿ-ի կողմից ընդունված Մարդու իրավունքների համընդհանուր հռչակագրի 60-ամյակը, որի առաջին հոդվածում ամրագրված է. «Բոլոր մարդիկ ծնվում են ազատ ու հավասար` իրենց արժանապատվությամբ եւ իրավունքներով: Նրանք օժտված են բանականությամբ ու խղճով, եւ պարտավոր են միմյանց նկատմամբ վարվել եղբայրության ոգով»:
Մարդու ու քաղաքացու իրավունքները իրավական պետությունում անհատի կարգավիճակի հիմնաքարերն են, որոնք համարվում են ի ծնե տրված եւ անօտարելի յուրաքանչյուր մարդու համար անկախ քաղաքացիությունից, սեռից, տարիքից, ազգությունից, էթնիկ ու կրոնական պատկանելությունից: Միջազգային իրավունքում այս դրույթն առաջին անգամ ամրագրվեց Մարդու իրավունքների համընդհանուր հռչակագրում եւ այն իրավական պետությունների սահմանադրական իրավունքի մաս է կազմում:
Read more

Մեկնարկեց «1946—1948 թթ. հայրենադարձությունը եւ դրա դասերը.  հայրենադարձության հիմնախնդիրներն այսօր» գիտաժողովը

Մեկնարկեց «1946—1948 թթ. հայրենադարձությունը եւ դրա դասերը. հայրենադարձության հիմնախնդիրներն այսօր» գիտաժողովը

Õ€Õ¡ÕµÖ€Õ¥Õ¶Õ¡Õ¤Õ¡Ö€Õ±Õ¸Ö‚Õ©ÕµÕ¡Õ¶ Õ¯Õ¡Ö€Õ¥Ö‚Õ¸Ö€Õ¡Õ£Õ¸Ö‚ÕµÕ¶ Õ¥Ö‚ Õ¡Ö€Õ¤Õ«Õ¡Õ¯Õ¡Õ¶ Õ©Õ¥Õ´Õ¡Õ¶ Õ¡ÕµÕ½Ö…Ö€ Õ°Õ¡Õ´Õ¡Õ°Õ¡ÕµÕ¯Õ¡Õ¯Õ¡Õ¶ Ö„Õ¶Õ¶Õ¡Ö€Õ¯Õ´Õ¡Õ¶ Õ¡Õ¼Õ¡Ö€Õ¯Õ¡ Õ¤Õ¡Ö€Õ±Õ¶Õ¥Õ¬Õ¸Ö‚ Õ¡Õ¶Õ°Ö€Õ¡ÕªÕ¥Õ·Õ¿Õ¸Ö‚Õ©ÕµÕ¸Ö‚Õ¶ Õ¯Õ¡, Õ«Õ¶Õ¹Õ«Õ¶ Õ¯Õ¡Ö€Õ¸Õ² Õ¥Õ¶ Õ¶ÕºÕ¡Õ½Õ¿Õ¥Õ¬ Õ¶Õ¡Õ­ Õ¥Ö‚ Õ¡Õ¼Õ¡Õ» Õ°Õ¡Õ´Õ¡Õ¿Õ¥Õ² Õ»Õ¡Õ¶Ö„Õ¥Ö€Õ¸Õ¾ հայրենիք—սփյուռք համագործակցությանը Õ­Õ©Õ¡Õ¶Õ¸Õ² Õ®Ö€Õ¡Õ£Ö€Õ¥Ö€Õ¨Ö‰ Õ€Õ¡Õµ ÕªÕ¸Õ²Õ¸Õ¾Õ¸Ö‚Ö€Õ¤Õ¶ Õ¸Ö‚Õ¶Õ« Õ°Õ¡ÕµÖ€Õ¥Õ¶Õ¡Õ¤Õ¡Ö€Õ±Õ¸Ö‚Õ©ÕµÕ¡Õ¶ ÖƒÕ¸Ö€Õ±, Õ¸Ö€Õ¨ Õ¿Õ¥Õ²Õ« ունեցավ 1946—1948Õ©Õ©., Õ¥Ö€Õ¢ Õ´Õ¡ÕµÖ€ Õ°Õ¡ÕµÖ€Õ¥Õ¶Õ«Ö„ Õ¾Õ¥Ö€Õ¡Õ¤Õ¡Ö€Õ±Õ¡Õ¶ Õ·Õ¸Ö‚Ö€Õ» 100 Õ°Õ¡Õ¦Õ¡Ö€ Õ°Õ¡ÕµÕ¸Ö€Õ¤Õ«Õ¶Õ¥Ö€, Õ½Õ¡Õ¯Õ¡ÕµÕ¶ Õ¥Ö€Õ¡Õ¦Õ¡Õ¶Ö„Õ¶Õ¥Ö€Õ« Õ°Õ¡ÕµÖ€Õ¥Õ¶Õ«Ö„ Õ¿Õ¥Õ½Õ¶Õ¥Õ¬Õ¸Ö‚ նրանց ցանկությունը հակադրվեց ԽՍՀՄ Õ¡Õ¶Õ¯Õ¡Õ¦Õ´Õ¡Õ¯Õ¥Ö€Õº Õ¥Ö‚ գաղափարականացված մոտեցումներին։ Ô±ÕµÕ¤Õ¸Ö‚Õ°Õ¡Õ¶Õ¤Õ¥Ö€Õ±, նրանց Õ´Õ¥Õ® Õ´Õ¡Õ½Õ¨ հաստատվեց Õ°Õ¡ÕµÖ€Õ¥Õ¶Õ«Ö„Õ¸Ö‚Õ´, Õ¤Õ¡Ö€Õ±Õ¡Õ¾ Õ´Õ¥Ö€ Õ´Õ¿Õ¡Õ¾Õ¸Ö€Õ¡Õ¯Õ¡Õ¶Õ¸Ö‚Õ©ÕµÕ¡Õ¶ ÖƒÕ¡ÕµÕ¬Õ¸Ö‚Õ¶ Õ¨Õ¶Õ¿Ö€Õ¡Õ¶Õ«Õ¶, Õ«Ö€ Õ¶Õ¥Ö€Õ¯Õ¡ÕµÕ¸Ö‚Õ©ÕµÕ¡Õ´Õ¢ Õ¶Õ¸Ö€ Õ´Õ¡Õ¯Õ¡Ö€Õ¤Õ¡Õ¯ Õ¥Ö‚ Õ·Õ¸Ö‚Õ¶Õ¹ հաղորդեց Õ°Õ¡ÕµÕ¯Õ¡Õ¯Õ¡Õ¶ Õ«Ö€Õ¡Õ¯Õ¡Õ¶Õ¸Ö‚Õ©ÕµÕ¡Õ¶Õ¨Ö‰ Ô±ÕµÕªÕ´ Õ°Õ¡ÕµÕ¡ÕºÕ¡Õ°ÕºÕ¡Õ¶Õ¸Ö‚Õ©ÕµÕ¸Ö‚Õ¶Õ¨ Õ¥Ö‚ Õ°Õ¡ÕµÖ€Õ¥Õ¶Õ¡Õ¤Õ¡Ö€Õ±Õ¸Ö‚Õ©ÕµÕ¡Õ¶ իրականացումը Õ€Õ€ Õ¯Õ¡Õ¼Õ¡Õ¾Õ¡Ö€Õ¸Ö‚Õ©ÕµÕ¡Õ¶ Õ®Ö€Õ¡Õ£Ö€Õ« բաղկացուցիչ Õ´Õ¡Õ½Õ¶ Õ¥Õ¶, Õ¥Ö‚ Õ¯Õ¡Ö€Õ¥Ö‚Õ¸Ö€ Õ§ Õ°Õ¡Õ´Õ¨Õ¶Õ¤Õ°Õ¡Õ¶Õ¸Ö‚Ö€ Õ®Ö€Õ¡Õ£Ö€Õ¥Ö€ Õ´Õ·Õ¡Õ¯Õ¥Õ¬Õ¸Ö‚ Õ°Õ¡Õ´Õ¡Ö€ Õ¶Õ¡Õ­ Õ¶Õ¡ÕµÕ¥Õ¬ անցյալին, Õ¿Õ¥Õ½Õ¶Õ¥Õ¬ Õ¥Ö‚ Õ£Õ¶Õ¡Õ°Õ¡Õ¿Õ¥Õ¬ անցյալի Õ½Õ­Õ¡Õ¬Õ¶Õ¥Ö€Õ¨Ö‰ Ô±ÕµÕ¤ Õ¶ÕºÕ¡Õ¿Õ¡Õ¯Õ«Õ¶ Õ§ Õ®Õ¡Õ¼Õ¡ÕµÕ¸Ö‚Õ´ Õ¥Ö€Õ¥Õ¯ ÔµÖ€Õ¥Ö‚Õ¡Õ¶Õ¸Ö‚Õ´ Õ´Õ¥Õ¯Õ¶Õ¡Ö€Õ¯Õ¡Õ® «1946—1948 Õ©Õ©. Õ°Õ¡ÕµÖ€Õ¥Õ¶Õ¡Õ¤Õ¡Ö€Õ±Õ¸Ö‚Õ©ÕµÕ¸Ö‚Õ¶Õ¨ Õ¥Ö‚ Õ¤Ö€Õ¡ Õ¤Õ¡Õ½Õ¥Ö€Õ¨. Õ°Õ¡ÕµÖ€Õ¥Õ¶Õ¡Õ¤Õ¡Ö€Õ±Õ¸Ö‚Õ©ÕµÕ¡Õ¶ Õ°Õ«Õ´Õ¶Õ¡Õ­Õ¶Õ¤Õ«Ö€Õ¶Õ¥Ö€Õ¶ այսօր» Õ´Õ«Õ»Õ¡Õ¦Õ£Õ¡ÕµÕ«Õ¶ Õ£Õ«Õ¿Õ¡ÕªÕ¸Õ²Õ¸Õ¾Õ¨, Õ¸Ö€Õ«Õ¶ մասնակցում Õ¥Õ¶ Õ´Õ¡Õ½Õ¶Õ¡Õ£Õ¥Õ¿Õ¶Õ¥Ö€ Õ¥Ö‚ Õ£Õ«Õ¿Õ¶Õ¡Õ¯Õ¡Õ¶Õ¶Õ¥Ö€ Հայաստանից, Իրանից, Կանադայից, Սիրիայից, ԱՄՆ—ից, Արգենտինայից, Թուրքիայից, Ռուսաստանից… Read more

VivaCell's Yerikian Discusses Karabakh Telecom, Expanding Market in Armenia

VivaCell

Ralph Yerikian can probably be called the best corporate citizen in Armenia. As General Manager of VivaCell, Armenia’s second telecom operation in Armenia, he has managed to make the company a household name and also through corporate contributions become one of the most visible entities in Armenia and Karabakh today.

Asbarez contributor Raffi Doudaklian forwarded this interview with Yerkian.

Raffi Doudaklian: You are the general manager of two companies: Karabakh Telecom and VivaCell-MTS., one operating in the Nagorno-Karabakh Republic and the other in Armenia. What is the relationship between these two companies and how do you manage this double responsibility?

Ralph Yerikian: Both operations are totally and legally independent from each other. Karabakh Telecom is licensed to offer telecommunication services only over the territories of Artsakh, while VivaCell-MTS is licensed to offer mobile telecommunication services only over the territories of Armenia. Subscribers of both operations could only roam when found under the radio coverage of the other network. On the other hand, Mr. Pierre Fattouch is the investor and the sole shareholder of Karabakh Telecom, while at the start up of the telecommunication business in Armenia under the brand name VivaCell at that time, the Fattouch family group were the 100 percent shareholders of the company, but later in September 2007, 80 percent of the shares were sold to MTS group and Fattouch group retained 20 percent of the shares. Read more

Եթե, իհարկե, նախագահ Աբդուլլահ Գյուլը չկառչի Թուրքիայի որդեգրած ժխտողական դիրքորոշումից
ՀԱԿՈԲ ՉԱՔՐՅԱՆ

Ինչպես նշել էինք նախորդ համարում, դեկտեմբերի 9-ին Ցեղասպանության կոնվենցիայի ընդունման առթիվ ունեցած հանդիսավոր ելույթում ՄԱԿ-ի գլխավոր քարտուղար Բան Կի-Մունը շրջանցել էր Հայոց ցեղասպանությունը: Սակայն Հայաստանի հասարակական, քաղաքական, գիտական եւ մշակույթի գործիչներն այս արարքի համար չդատապարտեցին նրան, ոչ էլ պաշտոնական որեւէ հայտարարություն արվեց: Մինչդեռ Հայոց ցեղասպանության միջազգային ճանաչումը Հայաստանի արտաքին քաղաքականության օրակարգի առաջնահերթ խնդիրներից է: Հետեւաբար, եթե ոչ դատապարտել, ապա գոնե գլխավոր քարտուղարին պետք էր հիշեցնել ՄԱԿ-ի կանոնադրության 1-ին հոդվածի 2-րդ դրույթը, որը հարգանք է պահանջում «ժողովուրդների իրավահավասարության» սկզբունքների նկատմամբ, իսկ 3-րդ դրույթը` «անկախ ցեղից, սեռից, լեզվից կամ դավանանքից» մերժում է խտրականության յուրաքանչյուր դրսեւորում:
Read more

Next Page →

    Saturday, 31 July 2010
  • Admin

  • Calendar

    • December 2008
      M T W T F S S
      « Sep   Apr »
      1234567
      891011121314
      15161718192021
      22232425262728
      293031  
  • Archives

  • Links

  • International newspers: